Tiha lekcija odgovornosti koju sam naučio od oca

Kada sam se zaposlio, otac mi je svakog meseca uzimao po 150 evra za stanarinu. Imao je stabilna primanja i mogao je da me izdržava, ali je ipak želeo da me nauči odgovornosti. Isprva sam osećao nelagodu i pitao se zašto uzima novac od mene, ako zna da tek počinjem.

Godine su prolazile, navikao sam se, ali osećaj da to nije bilo pošteno ostao je u meni.

Na dan mog venčanja, otac mi je dao dve kovertе — u jednoj je bio sav novac koji sam mu godinama davao, a u drugoj isti iznos iz njegove ušteđevine. Rekao mi je: „Ovo je tvoj početak.“

Taj gest nije samo bio novčana pomoć, već i simbol poverenja i podrške za moju budućnost. Novac smo iskoristili za kupovinu stana i automobila.

Sada shvatam da je otac svojim delima, tiho i bez reči, učio odgovornosti i spremnosti za život. Nije tražio priznanje, već je želeo da budem spreman da sam upravljam svojim životom.

Ova lekcija me je naučila da dela često govore više od reči i da prava podrška dolazi iz tišine.